Projekti

• Klisura reke Trešnjice

Jedan dan medju orlovima sa Drine

Nastala od dve mocne i čiste planinske reke (Tare i Pive), brza i bistra reka, Drina svojom dolinom spaja juzne Dinarske planine sa Panonskom nizijom. Ovaj važan migracioni put od oko 500 km, kroz  Dinarske planine, najduži je na Balkanu, a koristile su ga tokom istorije za migriranje drevne biljne i životinjske zajednice. Ledena doba uslovila su da dolina Drine bude jedini put spasavanja za mnoge Evropske vrste, koje su se povlačile pred nadiranjem leda. Jedan broj vrsta i zajednica u kojima one žive, našao je u klisurama Drine pribežišta gde su se jos jedino sačuvale do danas. Stoga Drina sa svojim živim svetom predstavlja najznačajniji refugijum na Balkanu. Pored planine Tare, jedno od značajnijih područja je klisura reke Trešnjice gde su na malom prostoru očuvane raznovrsne zajednice. Drevne životne zajednice klisure Trešnjica odrzale su biljne i životinjske vrste koje su na drugim mestima vec davno nestale.

Većina biljnih vrsta u klisuri Trešnjice su endemi i relikti iz davne proslosti. Neke biljne vrste su nam poznate samo sa padina strmih klisura reka Trešnjice i Tribuce, koja se u nju uliva. Vode Drine i Trešnjice nastanjuje mladica najveca grabljivica, među ribama bistrih voda Evrope. Danas se ova vrsta uspesno gaji u ribnjaku Trešnjice, sto joj obezbeđuje dobre izglede za opstanak. Sportski ribolovci mogu okusati sreću pecajuci mladicu, lipljena, klena, šarana ili mrene u izuzetnom ambijentu doline Drine. Trešnjicu nastanjuje 16 vrsta gmizavaca i vodozemaca ukazujuci na njenu raznovrsnost. Do sada je zabelezeno oko 120 vrsta ptica, ali najpoznatija je po bogatstvu ptica grabljivica medju kojima su: beloglavi sup, suri orao, orao zmijar, sivi soko i druge.

Važne informacije: Najviši vrh Orovačkih planina je Tornička Bobija 1272 m. U rezervatu su označene planinarske staze, kojim  se moze proći  živopisnim delovima klisure u duzini od 6 km. Staze počinju na Debelom brdu ili Gornjim Košljama i spuštaju se sve do same reke i mesta Gornja Trešnjica. Rezervat se nalazi na nadmorskoj visini  310 - 929 m. Trešnjica moze za par casova posle kiša da nabuja, i da predstavlja opasnost za posetioce koji se ne drže obeleženih staza. U rezervatu ima poskoka pa je potrebno pogledati kamen pre nego što se sedne na njega.

• Srednja godišnja temperatura vazduha je 9 oC ( januar -10 C, avgust 20 oC).
• Maj je mesec sa najviše padavina, prosečno 125 mm. a godisnji prosek je  900 mm.
• Snežni pokrivac debljine 10 cm zadrzava se 40 dana.

Nemojte zaboraviti:

• Sezona poseta rezervatu je od maja do oktobra.

Nije dozvoljeno: kretanje izvan označenih puteva, pravljenje buke, branje cveća, bacanje otpadaka ili na bilo koji način narušavanje zašticenog područja. Noću se Rezervat zatvara i nije dozvoljeno kampovanje u granicama rezervata.

Utisak je biti potpuniji uz dvogled i fotoaparat.

Prenoćište:

• Drina Bajina Basta: 031 852-451
• Drina LJubovija: 015 661-811
• Lovacki dom LJubovija: 015 661-942
• Planinarski dom Debelo brdo
• Šumarska kuca Bobija 061 437-614