Projekti

Klisura reke Lima predstavlja refugijum za mnoge retke i stare vrste koje su ovde živele milionima godina. Ovde se gnezde beloglavi sup, patuljasta sova, uralska sova, patuljasti orao, kraski I sivi soko, vrste koje se retko gde mogu videti u Srbiji. dalje...

Klisuru reke Trešnjice nastanjuje oko 120 vrsta ptica, ali najpoznatija je po bogatstvu ptica grabljivica medju kojima su: beloglavi sup, suri orao, orao zmijar sivi soko i druge. dalje...

Uklisureni deo nekadasnjeg recnog toka sada su dva planinska jezera - Zlatarsko i Sjenicko. Rezervat prirode, duzine 25 km i povrsine oko 60 km2, proglasen je carstvom ptica grabljivica. Do sada je zabelezeno 150 vrsta ptica. Uvac je najpoznatiji po bogatstvu ptica grabljivica. Do sada je zabelezeno 19 dnevnih i 9 nocnih vrsta. Najprivlacnija "grabljivica" je beloglavi sup koji, pored svoje izuzetne velicine (raspon krila 2,80m), pleni paznju posmatraca i svojim "kondorovim " letom. Ova inpresivna ptica je gotovo nestala sa Balkana. Rezervat joj obezbe|uje neophodan mir i izglede na buducnost. dalje...

Legendarni orao beloglavi sup (Gyps fulvus) je jedina vrsta orlova, cistaca prirode, koga smo uspeli da sačuvamo u Srbiji. Ova mitska ptica, grifon, je simbol prošlosti i deo kolektivnog pamćenja naroda na Balkanu. Pripad lešinarima srednje veličine sa rasponom krila 2.80 m i težinom od 8 kg. dalje...

Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) je najveca ptica grabljivica centralne Evrope. Naseljava centralnu i jugoisto_nu Evropu i severne i umerene pojaseve Azije sve do Japana. Visok je od 70 – 90 cm, raspon krila mu je od 200 – 240 cm i tezina od 3 – 5 kg. dalje...

Vetruška (Falco tinnunculus) je pravi predstavnik reda sokolova. Ime je dobila po savršenom letu i lakoći korišćenja vazdušnih struja. Predstavlja vrhunskog predatora koji ima značajnu ulogu u prirodnoj selekciji svog plena. dalje...

Poslednjih godina nađeno je rešenje, za civilizacisku večitu glad za energijom i profitom. Bez zagađivanja životne sredine proizvodi se energija, alteranativni obnovljivi resursi, mini hidrocentrale centrale i vetrenjače. Već su predviđene prve lokacije u Vojvodini za podizanje ovih farmi i formirani formalni lobi za investiciju za budućnost. Vetrenjače se nameću kao jedino, a pri tom idealno rešenje. A šta kažu iskustva zemalja u kojima su postavljane stanica sa vetrenjačama? dalje...

Sup Hiperborac u Estoniji medju Irvasima dalje...